Vejača kad bilo
Moj je mačak stara lola
I najtvrđu će macu smotat
Maniri su mu Bečka škola
A držanje ko aristrokat
Moj je mačak žute boje
Kavalir je, plave krvi
I svi ga se mački boje
Svakoj maci bude prvi
Po špici kad selom prođe
Zgodan, čupav, macho, snažan
Svim macama afan dođe
Još se više pravi važan
Nema ga po mjesec dana
Dok obiđe sve te mace
Pa se vrati prepun rana
Ispijene žute face
Cijeli suv I izmarcan
Zamjenio dan za noć
‘ranio se guštericam’
Uželijo se doma doć
Refa se pa jope ide
Po cijele se noći krivi
Svi mi kažu da ga vide
Đilozi što dobro živi
(iz zbirke ‘Naštesrce’ 2005)
Isss…
Dobijem nekada žeju
Da se najedem mladoga luka
Da me uhvate tako na djelu
Od zadaha moga im muka
Nijedna pasta na ovemu svijetu
Nijedne žvake, bomboni
Ni ćućat, ni srkat, ni gristi mentu
Ne, nisu mi dovoljni oni
Kada mi dođe žeja za lukom
Moram ga imati blizu
Žeja za lukom toliko je jaka
Da mogu upast u krizu
(iz zbirke ‘Nešto sugredom, nešto s ožicom’ 2008. )
Neprežaljene
Tetivika ga splela
Frajlaf mu fali
Na osmicu gome
Puknuta pedala
A sjećam se dobro
Kad je bio mali
Uzo mu ga ćaća
Od ranog ‘’kardinala’’
Bio je faca
Glavni u selu
Zavisti predmet
Lokalni Bog
Imam ga pa što
Stalo mu na čelu
Koliki moćnik
S becikletom ‘’Rog’’
Dao sam mu sve
Zagora I Bleka
Erotike do petka
Da ispunim hir
Stripove je vratio
A erotike nigda
Prevelika cijena
Za jedan glupi đir
(iz zbirke ‘Kamičak u crevji’ 2014)
Izvori što se dadu refa’
Ako ne daj Bože nestane struje
U gradu na sedam osam dana
Zbog neke jake, silne oluje
Ili ako zgori elektrana
Ako ne daj Bože nestane plina
Zbog neke glupe diplomastke farse
Ili neđe u Rusiji podmetnuta mina
Na čemu kuvat za široke mase
Na čemu ugrijat mlijeko za djete
Što će čejad u gradu jesti
Mesne doručke I razne paštete
Sve će ih sa polica pomesti
Po Konavlima iskat će komine
Komini će vajat suvoga zlata
Do jučer za njih glupe nekretnine
Vajat će njiovijeh stotine kvadrata
Oće li onda sva ta čejad skontat
Da je komin dugoročni plan
I brez ognja nema nam života
Ne mjenjam ga za trosobni stan!
(iz zbirke ‘Kamičak u crevji’ 2014)
Drž’ ne daj
vaja s malim nešto činit da ne pođe štrambo
u koji ga sport upisat
kad je jakom džambo
televiziju mu vaja maknut, bokune I slatko
svaki sport je malo provo
ali osto kratko
da pođe na nogomet đedo drži fige
misli da će mali igrat
kao Rummenigge
priča mu da ima mota, koradži gad undo
najboje će kila zgorjet
da trenira judo
tete je za vaterpolo, vadi se na pleća
a mali se ide fundat
ko kočetna vreća
nije lako kurenti su, držat sva ta kila
džabe sve kad soto ide
ko poluga pliva
kaže ćaća dobro ide na tenisa malom
neda mu se servis vratit
ko da igra s palom
a za uprav rijet : malom leži samo pjat
kontrestavat, zajebavat
I do podne spat
(iz zbirke ‘Kamičak u crevji’ 2014)
Petar Obad je rođen jednog 10. travnja i živi u Pridvorju. Po zanimanju je kuhar. Dosad je objavio četiri zbirke pjesama, a peta bi mogla ugledati svjetlo dana krajem ove godine. Piše na konavoskom, što ga čini omiljenim pjesnikom najjužnijeg hrvatskog kraja.
